Otkucaj
griivna | 10 Mart, 2017 22:14
u svim taninim vrbama
razgolićenih krhkošću sopstvenog bića,
spletenih vetrom u vitice dozivanja,
s kricima duboko zarivenim u grlo bezglasja,
u svim umornim travkama
mrazom slomljenih otpora,
u svim nerođenim pupoljcima
uzdržanih čežnji,
u svim lepetima nedolazećih ptica,
u svim presušenim potocima
lažnih obećanja,
u svim nekad posađenim vinogradima
na napuštenim obroncima
gde biju vetrovi neporoda,
u svim zakržljalim verovanjima,
ipak...
kucaju,
još uvek,
damari lude nade u slobodu i izbor...
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
Život je maskenbal
griivna | 01 Mart, 2017 22:05
u krletki svih zatočenih reči koje prećutah
dodaću još i ovu prolećnu pesmu kitnjastih tuga
svih oresalih lešnika
sve one sete koje nose jutarnje magle
dubokih zdenaca čežnji
i laži,
svih maskenbala u čast životu
i otvorenih srca nevinosti postradalih u ratovima nemira.
zatočenik više ili manje,
preplešće se međusobno,
kao prsti
uzdrhtali od nedodira
i saživeti s običnošću nemanja...
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
Zamka
griivna | 19 Februar, 2017 16:40
Od prvog krmeljivog pokušaja,
da tanušna nit svetlosti prodre pod snene kapke,
pa sve do poslednjih kasno večernjih sati pravim stupice.
Vrebam...
Lukavo pripremim zamke i nosim ih sa sobom. Uvek.
Prosto da su mi pri ruci. i, onda strpljivo čekam. mada se tako ne čini.
Čekam dok hodam, čekam dok radim, čekam dok se vozim gradskim saobraćajem, čekm dok doručkujem i ručam, čekam dok žurno grabim trotoarom, čekam dok guram auto koji ponovo ne pali, čekam dok...
Naoko, samo naoko...
Svo vreme, ja u stvari vrebam. Strpljivo. I napeto.
Noseći vešto pripremljene senolovke, svetolovke, osmeholovke, pogledolovke, dodirolovke, tugolovke, radolovke, srećolovke.
Napregnem svaki treptaj u meni. Kao lovac. Kao ribar dok fiksira pogledom mirnu vodu.
Kao neko ko ume da čeka.
Neko ko se opasno baci na taj kratki tren da se ne izmigolji.
Neko s bogatim iskustvom veštog hvatača brzoprolaznih seni, osmeha, pogleda, tuga, radosti...
Vrebam.
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
Košava
griivna | 11 Februar, 2017 16:10
Pognuta do u liniji pravog ugla, ali sa štapom ima to par santimetara pomoćne visine, deli osmeh i veselost dok ispred sebe redja sitne radosti za drage kojima ide u posetu.
A, onda se spisak proširuje na beli luk i obavezni priču o visokom pritisku, ponekoj banani jer je čista gurmanska slabost, pa novinama radi aktuelnosti trenutne nadrealne stvarnosti...
I red za kasom raste.
A kad napokon zaključi da je dosta, onaj osmeh spere sve nestrpljivosti i pocupkivanja, pokrene se lagano uz molećiv pogled da joj neko vrata otvori jer par stepenica i zauzete ruke čine prevelik izazov za sadašnji trenutak.
...
Njene ruke su sklopljene u molitvi. Izobličene od reume, s prstima koji zauzimaju sasvim nelogičan položaj neupućenom posmatraču. Svaki prst, tj.kvrga i natečen zglob imaju etiketu, Palac je prediljin i pletiljin, kažiprst silnim zakrpama označen, srednji izdužen od držalje motike, prstenjak istanjen od pranja u limenom koritu, a mali, s obaveznim dugačkim noktom, nemi svedok i potvrda prošlog.
Oči se raduju na svaka odškrinuta vrata i razliju sreću po celoj tamnoj prostoriji ušuškanoj raznoraznim krpma od hladnoće. Smederevac spava. On svoje budjenje odlaže zbog štednje cepanica čije se poskupljenje najavljuje uvodjenjem pdv-a na svako posečeno šumsko drvo. Država, ili oni koje nosimo na svojoj grbi, je gladna. Zver se udebelila i traži sve više.
Penzija stoji na 16 000 podeljena u dva puta. U njoj sagorevaju i spremaju se cepanice za neku, možda dočekanu, sledeću zimu.
Brojanice greju prste. Molitva dušu, a srce ljubav za one koje čeka.
...
Ona je sama. Nikoga nema. Iako je dva deteta podigla. Iako ima četvoro unučića. Iako ima one koji je obilaze i donose ručkove. Vode kod lekara. Plaćaju račune. Pitaju: Kako si?
Ona je sama.
Ona plače.
Ona je dušu otvorila za najljuću zimu zvanu: samoća.
Nikakvi radijatori ne mogu je zgrejati. Nikakve sitne radosti ne mogu joj osmeh izmamiti.
Nikakvi susreti joj u oči osmeh i radost ne mogu uliti.
Oko usana duboke brazde gorčine i ljutnje na sve što hoda. U pogledu blagi užas progonjene zveri.
Okolo košava i januarska mećava okivaju pristup topline...
Starost.
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
Crtica
griivna | 09 Februar, 2017 20:30
Na bušnim djonovima debeli slojevi taštine. Sa svakim korakom utoneš koji milimetar niže.
A, pogled sramno uperen u impregnirana bezlična lica.
Ne plaše se poruge, jer reakcije nema. Ipak su debeli slojevi kaljuge učinili svoje.
Sloj po sloj. Ostaće tako pohranjen u skrivene istorijske istine.
I njih će, kao i uvek, po potrebi izvlačiti i poturati presvučene tapetarskom veštinom.
Navikli smo.
Trotoari su slika nemoći. Samo razvučeni, tragovi psećeg izmeta u bespomoćnom otiranju s onečišćenih đonova.
Ostatke bezopsanog besa poneće u nozdrvama kao kratkotrajan podsetnik u brzo-isparavajućem sećanju.
Cirkuske predstave, malo hleba i igara i dalje su najatraktivniji opijum za zombije.
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
Vesnici
griivna | 05 Februar, 2017 16:55
Na mah je sunčeva svetlost udubila tračak radosti u sivilo koje je ostalo napušteno snegom.
Trava polegla pod dugotrajnim mrazevima i gomilice nečistoće preostale od kućnih ljubimaca, prvi su vesnici promena.
I nisu neki. Virozni i neprijatni po oko i nos, ali...
Nose isti zadah kao naslovnice dnevnih časopisa.
No, ostao je prvi zarez sunčevog duboreza.
Tamo gde mu je mesto.
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
Čestitamo
griivna | 05 Februar, 2017 16:47Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink